Internet predatori na društvenim mrežama otvaraju lažne profile sa likovima lepih dečaka, a na spisku prijatelja su im popularne javne ličnosti. – Starosna granica žrtava sve je niža
Internet predatora – pedofila ste pobedili onog trenutka kada zadobijete poverenje deteta, kada ono ima slobodu da vam prijavi seksualno uznemiravanje na društvenim mrežama, kaže u razgovoru za „Politiku” Saša Živanović, načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije.
Vreme kada je računar zbog bezbednosti deteta stajao u dnevnoj sobi kako bi roditelji imali uvid u njegove aktivnosti na mrežama davno je prošlo. Kao što je prošlo i vreme kada su pedofili u kutijama u svojim sobama držali fotografije dece. Sada najmlađi već uveliko koriste pametne telefone i aj-podove. A njima se služe bolje od većine roditelja. Pored fotografija, na društvenim mrežama ostavljaju podatke o školi, klubu za koji navijaju, muzici koju slušaju, svakodnevnim navikama i problemima…
To koriste pedofili da im se približe, sklapajući psihološki profil deteta. Otvaraju lažne profile, najčešće lepih i zgodnih dečaka koji za prijatelje imaju ličnosti koje su među decom i tinejdžerima popularne. Osluškuju njihove odnose u porodici, u školi, sa prijateljima, uvek se stavljajući na njihovu stranu. Zadobijanje poverenja deteta može da traje dugo, ne dešava se preko noći.
Sa druge strane ekrana je dete. Ono nije svesno da mu u virtuelnom svetu od nepoznatih osoba preti ista opasnost kao i u realnom životu. Prihvatiće za prijatelja svakoga bez razmišljanja, jer dok gledaju u ekran, hrabriji su i izgovaraju nešto što inače u oči nikada ne bi rekli.
„Osnovna odgovornost je na roditeljima. Kada detetu kupe pametni telefon, trebalo bi prvo da ga upoznaju sa opasnostima koje postoje na internetu. Zbog toga smo odavno krenuli u proaktivan pristup ovoj problematici, jer se samo hapšenjem ništa ne postiže, tada je već kasno. Na sajtu MUP-a postoje uputstva za roditelje i za decu. Na internetu takođe može da se nađe nebrojeno mnogo uputstava na srpskom jeziku, koja bi roditelji trebalo da prouče”, navodi Živanović.
Šta dalje i kako roditelji da reaguju kada im dete prijavi seksualno uznemiravanje?
Osim što bi sve odmah trebalo da prijave policiji, trebalo bi da sačuvaju poruke i prepisku između deteta i pedofila, jer su one dokaz. Ukoliko je reč o „Fejsbuku”, mogu i da blokiraju tu osobu. Nikako ne bi valjalo, uverava Živanović, kao što je to jedan roditelj uradio, da razbiju mobilni telefon ili na bilo koji drugi način unište ono što je potencijalni dokaz za tužilaštvo i sud.
Upravo zahvaljujući poverenju između majke i ćerke otkriven je pedofil D. Ž, koji je uhapšen pre više od nedelju dana. On se preko „Fejsbuka” deci predstavljao kao njihov vršnjak i vodio je sa njima razgovore sa seksualnom konotacijom uz slanje pornografskih fotografija. Posle toga je ugovarao susrete. Uplašena jedanaestogodišnja devojčica je sve ispričala majci, koja je umesto ćerke nastavila da se dopisuje sa D. Ž. Prepiska je trajala sedam dana, sve dok osumnjičeni nije zakazao sastanak, kada je i uhapšen.
Kako, međutim, rešiti problem kada je reč o neposlušnom detetu?
„Svaki operativni sistem, pa čak i telefoni imaju opciju roditeljskog nadzora ili kontrole kojom može da se ograniči vreme pristupa internetu. Postoje čak i softveri putem kojih može da se prati kompletna komunikacija i sve što dete radi na svom uređaju”, tvrdi Živanović.
Najpopularnije mreže među najmlađima su „Fejsbuk” i „Instagram”, kao i „Ask.fm”. Pedofila ima svugde gde ima dece. Kada jednom zadobiju poverenje deteta, počnu da se udvaraju, što dalje vodi ka molbi da devojčica preko veb-kamere pokaže svoje grudi ili druge delove tela. Onda počinju ucene i iznude – da će te fotografije podeliti na društvenoj mreži ili njenim prijateljima, ukoliko se ne nađe sa njim.
„To ostavlja velike psihološke traume na decu. U jednom slučaju je devojčica čak htela da se ubije”, navodi načelnik.
Pojedina istraživanja, kaže Saša Živanović, pokazuju da je svako treće dete doživelo seksualno zlostavljanje. To, međutim, ne mora da podrazumeva fizički čin ili kontakt, već može da se dogodi kroz komunikaciju preko „Fejsbuka”, vajbera, skajpa.
Borba protiv internet predatora je prioritet MUP-a i Živanovićevog odeljenja, koje je još 2011. pokrenulo akciju „Armagedon”. U okviru akcije do sada je uhapšen 151 pedofil. Među njima ima ljudi iz svih krajeva Srbije, različitih socijalnih sredina, visokoobrazovanih i osumnjičenih sa završenom samo osnovnom školom, svih starosnih dobi. Nema pravila ni kada je o žrtvama reč. Svako dete to može da bude, a starosna granica je sve niža.
Sajber jazbine i privatne mreže
Borba protiv pedofila je, posle terorizma, prioritet svih svetskih bezbednosnih službi. O rasprostranjenosti pedofilije i do koje mere ona ide govori postojanje takozvanih sajber jazbina, koje su otkrivene na Filipinima. To su mesta na kojima su regrutovana deca iz škola, a ljudi širom sveta su plaćali da gledaju uživo prenos seksualnog odnosa maloletnika i počinioca. Zatim su se pravili snimci, koji su se prodavali ili „aploudovali”. Prilikom razmene tog materijala pedofili koriste sve moguće servise anonimnosti koje pruža internet.
Zbog toga je u ovoj oblasti i jedna od najaktivnijih međunarodnih saradnji, kojom može da se pohvali i srpska policija. Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala učestvovalo je i u jednoj od najvećih međunarodnih akcija hapšenja pedofila koji su imali svoju privatnu internet mrežu „Drimbord”. Reč je o najbrutalnijoj mreži do sada, jer su se deca prvo fizički zlostavljala, pa tek onda seksualno – u trenucima kada su molila za milost. Širom sveta uhapšene su 72 osobe.
Autor: Danijela Vukosavljević
politika.rs