Evo jedne gorke istine – biti roditelj može biti veoma teško.
To nije nešto o čemu se rado i otvoreno govori, a očekivanja koja društvo nameće roditeljima stvar čine još težom. Jedno istraživanje je pokazalo koliko roditelja je zapravo pod stresom čiji je osnovni uzrok upravo roditeljska uloga, odnosno ono što ona sa sobom nosi.
Istraživanje Pju istraživačkog centra ispitivalo je roditelje sa decom mlađom od 18 godina pokazalo je koliko se na dnevnom nivou roditelji osećaju pod stresom. Među zaposlenim roditeljima sa decom mlađom od 18 godina, više od polovine (56%) reklo je da im je teško da naprave ravnotežu između obaveza na poslu i obaveza kod kuće, 14% reklo je da im je veoma teško, a 42% da je pomalo teško.
Kao porodični terapeut, mogu da kažem da su neki roditelji mnogo ogorčeniji nego što to priznaju svojoj porodici, prijateljima i kolegama. Dok nekolicina roditelja ima prilično prijatno iskustvo sa roditeljstvom, ostali osećaju veliku ogorčenost dok pokušavaju da ispune beskonačnu listu emocionalnih i materijalnih potreba svoje dece.
Ko su najogorčeniji roditelji? U svom radu sa roditeljima, pronašla sam da najogorečniji roditelji uglavnom imaju malo socijalne podrške: dok su bili deca bili su zanemarivani ili su imali detinjstvo puno sukoba. To su često roditelji dece sa teškoćama ili dece koja ispunjavaju kriterijume za psihički poremećaj, odnosno na granici su sa dijagnostikovanjem psihičkog poremećaja. Potražite unutrašnje razloge ogorčenosti i upitajte se koji i koliko njih najviše odzvanjaju vašim roditeljskim iskustvom.
1. Roditelji koji su zanemarivani, zlostavljani ili su imali detinjstvo puno sukoba
Da li možete biti srećni kada ispunjavate sve potrebe vašeg deteta, ako osećate da vaše potrebe nikada nisu bile zadovoljavane kada ste bili dete? Redovna pojava koju čujem je da frustrirani roditelji upoređuju iskustva svoje dece sa sopstvenim. „On nema ideju o tome koliko mu je dobro“, rekla mi je skoro jedna majka, i nastavila da opisuje kako njeni roditelji nisu obraćali dovoljno pažnje na nju ili su je kritikovali zbog svega. Neki roditelji su ogorčeni jer su još uvek pod utiskom i kivni su na neodgovorajaći način kojim su odgajani i ponekad duboko u sebi zavide svojoj deci, jer ona imaju mnogo bolje detinjstvo od njih samih.
2. Roditelji koji imaju decu sa teškoćama ili decu koja ispunjavaju kriterijume za psihički poremećaj
Kakvo će neko iskustvo imati sa roditeljstvom zavisi i od toga kakvo dete ima. Drugim rečima, roditelj koji je srećan i pozitivan u vezi svog roditeljstva, verovatno ima dete koje se nalazi visoko na skali „lakog deteta“ – a to u velikoj meri zavisi od sreće i prirodnog temperamenta deteta. Imati dete koje je prkosno, ljuto ili pati od psihičkih poremećaja poput ozbiljnog ADHD-a, neke od bolesti iz spektra autizma ili poremećaja protivljenja i odbijanja (ODD), može od roditeljstva stvoriti pravu noćnu moru.
Ova deca se u svojim najmračnijim trenucima mogu ne dopadati roditeljima – iako ih oni i dalje vole. Ono što je dodatno frustrirajuće i što izaziva gorčinu ovih roditelja jeste što društvo retko priznaje koliko je njima u stvari teže u odnosu na roditelje koji nemaju decu sa posebnim emocionalnim potrebama. Štaviše, društvo često ne priznaje frustriranost ovih roditelja, umanjujući posebne potrebe njihove dece. Na primer, roditelji deteta sa dijagnozom ADHD-a, često čuju od drugih ljudi da je ova dijagnoza isforsirana i da čak tako nešto i ne postoji, da je izmišljeno. Poricanje i minimiziranje stvara još veću ogorčenost i netrpeljivost kod roditelja.
3. Roditelji koji imaju malo pomoći i socijalne podrške prilikom ispunjavanja svih zahteva roditeljstva
Što više socijalne podrške imate, više uživate u roditeljstvu; što manje podrške imate, više ste ogorčeni. Dok neki roditelji imaju gomilu raspoložive rodbine za čuvanje dece ili pomoganje oko drugih poslova, drugi su veoma socijalno izolovani. Izolacija čini roditelje mnogo više frustriranim i usamljenim, a najizolovaniji roditelji ne znaju kako ili nemaju energije da i sami pruže podršku svojoj deci.
Saveti
Najvažnija stvar za roditelje je da upamte da roditeljstvo može biti puno izazova. Društvo može mnogo pomoći preplavljenim roditeljima, priznajući njihova osujećenja i nudeći empatiju zauzvrat.
Roditelji, takođe, mogu pomoći drugim roditeljima. Na primer, roditelji koji imaju pozitivna i ugodna iskustva sa svojom decom, mogu pomoći drugim roditeljima koji se bore, nudeći im pomoć u manjim ili većim poslovima – kao što je, na primer, vožnja dece do škole.
Roditelji koji su svakodnevno veoma frustrirani, trebalo bi da razmisle o odlasku kod psihoterapeuta ili o razgovoru sa nekim koji će im omogućiti da se osećaju manje izolovano i preplavljeno. Pre svega, roditelji bi trebalo da se povere nekom kako se osećaju i ne treba da ih bude sramota i stid da zatraže pomoć kada im je potrebna.
Autor: Dr Set Mejers
Izvor: Psychology Today
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović, PSIHOVERZUM