Zavist, kao jedna od odlika nedostatka emotivne inteligencije (EI) je jedan od najčešćih uzroka iracionalne netrpeljivosti, tj. mržnje među ljudima.
Šta je, ustvari, zavist?
Zavidljivi ljudi imaju pogrešna uverenja da drugi poseduju ono što oni žele, a za šta su oni nepravedno uskraćeni. Predmeti zavisti mogu biti razni, a najčešće su to: bogatstvo, moć, slava, popularnost, pripadnost privilegovanoj socijalnoj grupi, lepota, obrazovanje, talenat, pa i lepo raspoloženje.
Rezultat, kao i uzrok zavisti, je uvek duboko nezadovoljstvo sobom, sopstvenim, životom, a to nezadovoljstvo se pojačava u prisustvu osobe koja je objekat zavisti.
Istraživanja japanskog Nacionalnog instituta radioloških nauka pokazala su da osećanje zavisti aktivira prednji deo mozga poznat kao “angulate cortex”, koji se aktivira i prilikom osećaja fizičkog bola.
Zavist u zdravoj meri može biti motivaciona snaga koja podstiče osobu da ”radi” na sebi i da pokuša da napreduje da bi bila zadovoljnija sobom i svojim životom. Ipak, nažalost, mnogo češće, ona uništava osobu koja je oseća, jer je to zapravo nesposobnost ljudi da sagledaju sopstvene kvalitete i budu zahvalni za blagodeti sopstvenih života.
Zavist uništava samopoštovanje, a često može prouzrokovati i neprimereno ponašanje poput vređanja, ogovaranja, grubosti, nasilja, pa i vandalizma, krađa i drugih zlodela.
Zavist je lako prepoznati jer je neretko verbalno praćena ”računicama” koje su uvek nepovoljne po one koji zavide, kao i nepraštanjem i nepriznavanjem tuđeg uspeha, jer bi se time moralo priznati i osećanje sopstvene niže vrednosti. Najčešća maska za zavist je ”pravdoljubivost” i zapravo to je odbrambeni mehanizam kojim se osoba štiti od osećaja niže vrednosti (kompleksa inferiornosti) i tuđe kvalitete, stoga, pripisuje nekoj vrsti ”nepravde”.
U Bibliji, spisak sedam smrtnih grehova, navodi zavist kao jedan od njih.
Kroz detinjstvo, zavist, kao osobina može biti ‘usađena’ u dete kroz roditeljsko poređenje sa njenim/njegovim vršnjacima ili, čak, sa braćom i sestrama.
Iz tog razloga, studije pokazuju da su osobe bez rođene braće ili sestara ređe podložne da osećaju zavist, jer kao deca nisu bile u situaciji da dele roditeljsku pažnju, vreme i naklonost.
Da bi čovek bio slobodan od negativne i autodestruktivne osobine kao što je zavist, treba da postane svestan da je jedina osoba sa kojom se vredi porediti i takmičiti on sam. Tuđe sreće i nesreće neće učiniti naš život ni nas same ni manje ni više vrednim, to možemo učiniti isključivo mi.
Moć je u nama!