Novo vreme donelo nam je i neka nova zanimanja za koja nismo mogli ni predvidimo da će se pojaviti. Naravno, to se može gledati i kao snalažljivost. Ako je tako, sasvim je pohvalno, jer ipak svaka roba ima svog kupca. I to je super, sve dok se ne narušava nečije zdravlje ili život. Ali, baš u tom grmu leži zec.

Ono što su nekada bili magovi, vidovnjaci, nepismene vidovite individue, danas nam se servira na malo drugačiji način. Istina, lepši za oko, prijemčiviji za uho, a pri tom nema rekvizita i pomagala kao nekad. Osim, najčešće, društvenih mreža i YouTube-a kao glavnih kanala za promociju.

Da biste (zapravo) završili fakultet, potrebne su godine učenja. Praksa je takođe neizostavni deo svega toga, a diploma vam na kraju dođe kao rezultat stečenog znanja i usvajanja veština. Da ne govorimo o godinama predanog rada kako bi se dobio sertifikat neophodan za bavljenje psihoterapijom.

Da biste postali motivacioni govornik, ne morate imati završen fakultet, čak ne morate biti ni dovoljno pismeni, ali morate biti dovoljno mudri da znate kako da okupite masu oko sebe. Mnogi motivacioni govornici na ovim prostorima su pročitali nekolicinu knjiga iz popularne psihologije, prepričali ih manje-više uspešno, a onda, korak po korak, počeli da grade karijeru.

Bitno je napomenuti da ovde govorimo o motivacionim govornicima koji su samo to – motivacioni govornici, sa neproverljivim diplomama, sumnjivim kursevima i mutnim biografijama. Nije reč o psiholozima/psihoterapeutima koji na ovaj način promovišu svoju praksu: daju savete putem interneta o određenim problemima, objašnjavaju neke korisne pojmove iz psihološke prakse i tome slično. Znamo da nema puno potrebe objašnjavati; i sami već znate na šta mislimo… A ovaj tekst će se osvrnuti na razlike koje se možda ne mogu lako uočiti na prvi pogled.

Razlika između psihoterapije i motivacionog govornika

Psihoterapija podrazumeva psihološkim znanjima podržan tretman određenih stanja i problema izazvanih psihološkim uzrocima. To uključuje susrete i razgovore sa psihijatrom, psihologom ili drugim stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja. Tokom neposrednog kontakta, psihoterapeut će vam pomoći da razumete, prihvatite i na konstruktivan način regulišete svoje misli, postupke i osećanja. Razgovor sa psihoterapeutom može vam pomoći da pronađete način za rešavanje različitih životnih situacija. Naučiće vas kako da usvojite konstruktivnije obrasce ponašanja. Obraćaće se isključivo vama i vi ćete biti sfera njegovog interesovanja. Direktan kontakt između vas i psihoterapeuta, a posebno kvalitet tog kontakta, ključan je deo psihoterapijskog procesa.

Sa druge strane, motivacioni govornik se najčešće ne obraća vama, ma koliko vam se u datom momentu činilo da on sve što radi radi zbog vas. Između vas i motivacionog govornika nema istinske interakcije. On priča, vrlo često potkrepljujući te priče vlastitim iskustvom koje može biti plod njegove mašte, jer zna na koji način da privuče i zadrži vašu pažnju. Motivacioni govornik ima odgovor na sve i za svakog. Jednu istu metodu primenjuje na sve. Motivacioni govornik nikada neće saznati kako se vi zaista osećate, jer ga to u stvari i ne zanima.

Psihoterapeut ima odgovornost za ono što radi, što se ne bi moglo reći za motivacionog govornika. Psihoterapeut vas podstiče da se otvorite, najpre prema sebi, a potom i prema njemu. Motivacioni govornik ne zna ni da postojite, jer ste u masi slušalaca samo brojka.

Motivacioni govornik „ima rešenje“ za svaki vaš problem. On vas ubeđuje da sve što vi smatrate problemom (bez da stvarno zna koji je vaš suštinski problem) je toliko beznačajno u odnosu na to šta je on proživeo, preživeo i uspešno se izdigao iznad svega. Slatkorečiv je, a njegova izlaganja su potkrepljena dozom humora. Humor je veoma bitna stavka koju je morao savladati pre nego se upustio u ovu šarlatansku igru. Na taj način postaje zanimljiviji slušaocima i lakše uspeva da zadrži njihovu pažnju. Ključna rečenice kojom motivacioni govornici motivišu prisutne je: „Ako sam mogao ja, možete i vi.“ Na taj način publici hrani ego postavljajući se u položaj ispod njih, što, priznaćete, retko kome ne prija. Sledeća rečenica koja pokreće masu vernih pratilaca je: „Nemojte da mi verujete ništa što kažem, već probajte sami.“ Ova rečenica ima izuzetno pozitivan efekat. Odaje utisak krajnje iskrenosti. Vrlo često je primenjuju i ljudi koji se bave akviziterskim načinom prodaje raznih proizvoda.

Još jedna „caka” motivacionih govornika, barem onih najglasnijih i najpopularnijih, je da se „uhvate” za nešto što zaista potiče iz psihologije, ali onda dodaju svoje interpretacije i načine „rešavanja” problema. Na primer, da čujete da vam neko kaže da nam emocije dolaze tako što ih šalju vanzemaljci, alarm za zdrav razum bi vam se odmah uključio i ne biste dalje ni slušali (osim zabave i smeha radi). Ali, ako vam motivacioni govornik kaže da emocije regulišu delovi mozga koji se zovu limbički sistem i amigdala, onda to zvuči verodostojno, a caka je u tome što i jeste! I tako brzo „kupe” poverenje, ali onda dalje to često ode u neki potpuno drugi pravac, tipa „Reprogramirajte svoju amigdalu za 7 dana” ili „Mislite samo lepe misli, pa će i limbički sistem da se izleči.”

Šta se može naučiti od motivacionih govornika?

Istrajnost i upornost – da, ali… Motivacioni govornici su, na prvom mestu, pronašli način da dođu do lake zarade u vremenu u kome većina populacije preživljava. To što je takvo činjenje nemoralno, nije nešto čime se previše bave. Ključne stvari koje vam motivacioni govornici neretko pominju su istrajnost i upornost. Oni dobro znaju da put od hiljadu kilometara započinje jednim korakom i pridržavaju se toga. Naravno, i među njima ima onih koji su brzo odustali, bilo zbog nedostatka strpljenja, bilo zbog jake konkurencije. Ali, njihova istrajnost i upornost se odnose na strpljivo izvršavanje plana da dobiju pažnju ljudi. To nema nikakve veze sa time da će vama istrajno i strpljivo ponavljanje istih mantri tri puta dnevno doneti blagostanje, uspeh, bogatstvo i sreću.

Instant rešenja ne postoje. Ma koliko vam delovalo primamljivo da maštate o velikoj sumi novca koja će vam pasti sa neba, to se neće dogoditi. Kad napokon shvatite da vas glad ometa u maštanju, verovatno ćete se osvestiti i sami preduzeti neke korake kako biste preživeli. Ako ništa drugo, bar ste naučili važnu životnu lekciju. Još je opasnije ljudima nuditi netačne informacije i metode kao načine da prevaziđu probleme kao što su depresija, bolesti zavisnosti, anksioznost i slično. To nije samo neetički, već je i vrlo opasno.

Forsiranje stvari koje se ne mogu forsirati. Ne trudite se da budete nasmejani, ako vam se plače. Izražavanje emocija je normalno, prirodno i zdravo. Uostalom, kako biste spoznali sreću ukoliko ne okusite tugu? Forsirati sebe da mislite i osećate određene stvari ne samo da nije dobar savet, već nije ni moguće: to je gradivo druge godine osnovnih studija psihologije. Ali, to motivacioni govornik ne zna, a i ako zna, nije mu u interesu da vas uči psihologiji, već da vam proda neko rešenje od kog će već sutra da vam bude sve super. Neće.

Biti pozitivanŽiveti punim plućima, svesni svakog proživljenog trenutka, kosi se sa mantrama većine motivacionih govornika. Jer, oni vrednuju ljude isključivo po količini pozitivnih emocija i misli koje su u stanju da proizvedu. Umesto toga, padnite, plačite, smejte se, ustanite, veselite se… dajte sebi vreme i prostor da iskusite i obradite sve što osećate i što vam se dešava. Pitajte, učite, istražujte. Ne dozvolite da kroz život idete žmureći, očajnički tražeći ko će da vas vodi ili da vam pokaže putokaz.

Razmislite za koga ćete se odlučiti

U želji za instant rešenjima, ljudi su skloni da više poveruju motivacionim govornicima nego psihoterapeutu iz više razloga. Ukoliko pratite nekog od motivacionih govornika i odlazite na njegova predavanja, vi ste „in“ u današnjem svetu. A uz to, sami sebi „prodajete priču” da se bavite svojim ličnim razvojem. Sa druge strane, poseta psihoterapeutu je, nažalost, i dalje u velikoj meri tabu tema na ovim prostorima. Iz tog razloga će se ljudi, generalno, lakše odlučiti za motivacionog govornika umesto za posetu psihoterapeutu.

Još jedan važan razlog je taj što je psihoterapijski proces težak, bolan, a često i dugotrajan. Tokom njega, suočavamo se sa svim onim stvarima koje smo dugo, često čak i od detinjstva, gurali pod tepih. I kada isplivaju, samo to što ih vidimo, ume da bude bolno. Psihoterapeut je tu za nas, da nam pomogne da lakše prođemo kroz taj proces, da prihvatimo sve što uz njega ide. Sa druge strane, motivacioni govornici teško da mogu da „dobace” do tog nivoa bavljenja ljudskom psihom.

Da situacija nije jednostavna, govore i činjenice da nisu svi psihoterapeuti dobri u svom poslu, kao što nisu ni svi automehaničari, advokati i učitelji. Potrebno je tražiti i pronaći onog koji vam odgovara. Dalje, jedan od najčešćih argumenata onih koji slede „učenja” motivacionih govornika, kad ih suočite sa time, je: „Ali, meni je to stvarno pomoglo”. Da, možda je nekome pomoglo, kao kad imate glavobolju, pa stavite mokar peškir preko glave. Posle nekog vremena, glavobolje nema, a nikad ne saznamo da li je prošla usled nekih drugih faktora ili mokrog peškira. Naučnih razloga da poverujem da je pomogao mokar peškir – nema. Praviti pretpostavke o efikasnosti sumnjive metodologije kojima se služe motivacioni govornici je takođe opasno, jer ta metodologija nije naučno utemeljena i ne postoje načini da se njena efikasnost zaista proveri.

Ako vas zaboli zub, možete otići kod seoske vračare. Možda vam salivanje strave stvarno pomogne, ne znamo jer niko nikad nije proverio efikasnost te… metodologije. Kao što niko nikad nije proverio može li crv da poleti. Ponekad je zdrav razum sasvim dovoljan. Ali, ako vas boli zub, možete otići i kod zubara. Jer, iza njegove ekspertize, postoji cela jedna civilizacija koja je proučavala zube i šta raditi kad neki od njih zaboli.

Isto je i sa psihološkom pomoći. Naša preporuka je, uvek, naravno, psihoterapija. Izbor je vaš. Kao i odgovornost za posledice koje dolaze posle. Zato je to odluka koju treba doneti informisano. Vrlo informisano.

Autorke: Slavica Bijelić i Ina Poljak / Psihoverzum